Hrononutricija: Kako da izgubite višak kilograma bez gladovanja poštujući prirodne ritmove tela

U potrazi za savršenom metodom mršavljenja, mnogi od nas isprobavaju brojne dijete, tablete i restriktivne planove ishrane koji obećavaju brze rezultate, ali retko donose trajnu promenu. Upravo u tom trenutku frustracije i nade pojavljuje se hrononutricija - revolucionarni pristup ishrani koji ne ograničava količinu hrane, već uči kako da je konzumiramo u skladu sa prirodnim ritmovima našeg organizma.

Šta je hrononutricija i kako funkcioniše?

Hrononutricija predstavlja granu medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane zasnovanim na zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu. Osnovna postavka ove discipline je da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije.

Naše telo funkcioniše po unapred određenom biološkom satu koji određuje izlazak sunca, podne, poslepodne, zalazak sunca i noć. Zbog toga nije svejedno kada unosimo određenu vrstu hrane. Ako jedemo namirnice u vreme kada naši hormoni i enzimi nisu pripremljeni da ih adekvatno iskoriste, zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju u vreme kada se one prirodno odmaraju. Posledica ovakvog ponašanja je poremećaj metabolizma koji vodi ka hroničnim bolestima i gojaznosti, kako opštoj tako i parcijalnoj taloženju masnih naslaga u određenim delovima tela.

Osnovni principi hrononutricije

Za razliku od većine popularnih dijeta, u hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, slatkiša ili masnoća. Ne postoji brojanje kalorija, niti ima spiskova recepata po danima. Primena principa ove ishrane dovodi do trajnog gubitka viška kilograma bez velike muke, a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Ključni principi hrononutricije uključuju:

• Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje tri, a idealno četiri sata
• Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana
• Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina
• Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ručak ili večera u pitanju
• Vreme kada je kombinacija proteina i ugljenih hidrata jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro
• Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka
• Slatkiši se ne smeju jesti uveče
• Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova
• Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje
• Kiselo mleko i sir su dozvoljeni

Doručak - najvažniji obrok u hrononutriciji

Izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani prema principima hrononutricije. Jedino jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju iz skladišta masti. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune. Osim toga, klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutru.

Idealan doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije. Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije.

Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri, med, običan šećer, voće ili desert. Nikada uz doručak! Moguće je jesti raznovrsne namirnice ujutru, uključujući i one koje su tradicionalno smatrane "teškim" ili "mastnim", jer organizam u tom periodu ima kapacitet da ih adekvatno iskoristi.

Ručak - punjenje baterija

Ručak predstavlja takozvano punjenje baterija. Taj obrok ne bi trebalo preskakati jer se često dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana, i nikad - baš nikad - ne pojesti desert odmah posle obroka.

Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, grašak). U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira, banana i jogurt. Osobe obolele od raka debelog creva često navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama.

Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija. Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih.

Užina - trenutak za slatkiše i voće

Slatkiši i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Idealno vreme za užinu je između 16 i 18 časova (zimska računica) odnosno 17 do 19 časova (letnja računica). Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata.

Eventualno se može konzumirati jedna vrsta voća sat vremena nakon obroka, ali samo kada je telesna težina idealna. Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja slatki, glikemijski indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera, na primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže (šargarepa i celer naročito), dok drugo treba samo kratko kuvati na pari.

Večera - prelazak na racionalniji biološki model

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Po liniji manjeg otpora, ćelije žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate, kao i povrća koje su izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi u toku čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe kao što su skuša, losos, som). Drugi, isto tako dobar izbor za večeru je grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima.

Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate.

Testiranje netolerancije na hranu

Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, preporučuje se obaviti testiranje netolerancije na hranu. To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.

Iskustva korisnika sa hrononutricijom

Brojna iskustva ljudi koji su primenjivali hrononutriciju govore u prilog efikasnosti ovog pristupa. Mnogi navode kako su uspeli da izgube višak kilograma bez osećaja gladovanja i prevelikog odricanja. Jedna od korisnica ističe: "Naučiš da jedeš da bi živeo, a ne živiš da bi jeo."

Drugi korisnici dele svoja iskustva: "Ovo i nije dijeta, više zvuči kao pravilna kombinacija hrane", "Počela sam sa 71kg, a sad imam 64kg i odlično se osećam", "Skinula sam tačno 9kg", "Imam 41 godinu, visoka sam 165 i teška 71kg, želim da skinem na 60kg, nije mi bitno da to ide brzo već da se kilogrami ne vraćaju".

Mnogi ističu kako im se energija povećala, ten poboljšao, a opšte stanje organizma unapredilo. "Od kada sam na ovoj ishrani, puna sam energije, celo jutro čistim po kući, radim vežbe", navodi jedna od korisnica.

Česte greške i zablude

Iako se principi hrononutricije čine jednostavnim, mnogi prave greške u njihovoj primeni. Jedna od čestih grešaka je konzumiranje voća ujutru, što je suprotno preporukama hrononutricije. Takođe, mnogi nastavljaju da piju kafu sa veštačkim zaslađivačima ujutru pre doručka, što bukvalno zaključava sva vrata na našim masnim ćelijama.

Još jedna česta zabluda je da se testenina, hleb i skrobna povrća mogu jesti i uveče, što nije tačno. Ove namirnice treba unositi najkasnije do 15 časova. Takođe, zabranjene su sve vrste grickalica između obroka, što mnogi teško prihvataju.

Hrononutricija i fizička aktivnost

Iako hrononutricija sama po sebi donosi izuzetne rezultate, kombinacija sa umerenom fizičkom aktivnošću može ubrzati proces mršavljenja i unaprediti opšte stanje organizma. Međutim, važno je napomenuti da se u knjigama o hrononutriciji pominje štetan uticaj intenzivnih aerobnih vežbi, jer one mogu dovesti do skladištenja masti.

Umesto toga, preporučuju se blage aktivnosti kao što su brzo hodanje, pilates, joga ili ples. Bitno je slušati svoje telo i prilagoditi fizičku aktivnost sopstvenim mogućnostima i energetskim nivolima.

Hrononutricija kao anti-aging metod

Osim što pomaže u gubitku viška kilograma, hrononutricija se pokazala kao efikasan anti-aging metod. Pravilnom ishranom u skladu sa biološkim ritmovima, postiže se podmlađivanje organizma na ćelijskom nivou. Korisnici često primećuju poboljšanje kvaliteta kože, povoljnije laboratorijske nalaze i smanjenje nivoa lošeg holesterola.

Jedna od korisnica ističe: "Ova dijeta je i anti-aging - podmlađuje, što ja primećujem po tenu, nekako blistam, čini mi se."

Zaključak

Hrononutricija predstavlja revolucionaran pristup ishrani koji ne zahteva gladovanje, brojanje kalorija ili stroga ograničenja. Umesto toga, ona nas uči da poštujemo prirodne ritmove našeg tela i da hranu unosimo u vreme kada je naš organizam