Kompletan vodič za polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR)

Polaganje stručnog ispita za sticanje licence savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblastí. Proces pripreme može delovati kompleksno i obiman, posebno nakon donošenja novih propisa. Ovaj članak ima za cilj da vam pruži jasan, sveobuhvatan vodič kroz celokupnu ispitnu materiju, proces polaganja i najčešće nedoumice, na osnovu analize brojnih iskustava i pitanja kandidata.

Osnovne razlike: Savetnik vs. Saradnik za BZNR

Pre nego što krenete u pripremu, neophodno je da utvrdite za koju licencu ispunjavate uslove i podnosite prijavu. Glavni kriterijum je broj stecenih ESPB bodova.

• Saradnik za BZNR: Za polaganje ispita potrebno je imati najmanje 180 ESPB bodova sa završenih visokih studija.
• Savetnik za BZNR: Za polaganje ispita potrebno je imati najmanje 240 ESPB bodova sa završenih visokih studija. Ova licenca podrazumeva i obavezu poznavanja dodatnih pravilnika u odnosu na saradnika.

Važno je napomenuti da se, prema važećem zakonodavstvu, za poziciju savetnika prijavljuju lica sa završenim fakultetima iz oblasti tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih, odnosno medicinskih nauka za poslove zdravstvene zaštite. Uvek je najsigurnije konsultovati se sa nadležnom Upravom pre prijave kako biste potvrdili svoja zvanja.

Ispitna materija po novom pravilniku: Šta se zaista uči?

Najveća zbunjenost među kandidatima proističe iz tumačenja ispitne materije definisane Pravilnikom o programu i načinu polaganja stručnog ispita. Evo detaljnog pregleda onoga što je neophodno spremiti.

1. Opšti deo programa (Zajednički za savetnika i saradnika)

Ovaj deo obuhvata širok spektar propisa iz oblasti rada, socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Važna napomena: Prema novijim saznanjima, međunarodni izvori (konvencije) više nisu deo ispitne materije.

Obuhvaćene oblasti uključuju:

• Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji: Ustav, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (BZNR), Krivični zakonik (odredbe koje se tiču povreda propisa iz oblasti BZNR, npr. neotklanjanje opasnosti, oštećenje brana).
• Opšti propisi o radu: Zakon o radu (radni odnosi, radno vreme, odmori, prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca, kolektivni ugovori).
• Zdravstvena zaštita i osiguranje: Zakon o zdravstvenom osiguranju (prava, izabrani lekar), Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju.

2. Posebni deo programa - Ključna razlika između savetnika i saradnika

Ovde dolazi do najveće razlike u obimu gradiva. Prema pravilniku i potvrdama Uprave za BZNR:

Za SARADNIKA za BZNR polažu se sledeće oblasti:

1. Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini:
   • Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj sredini (3a).
2. Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu:
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu (4a).
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad (4b).
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (4c).
   • Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu (4d).
   • Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti i sredstvima (4e).
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih (4f).
   • Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete (4g).

Saradnici ne polažu oblasti koje se odnose na metodološke postupke pregleda opreme za rad i ispitivanja uslova radne sredine (tačke 3, 4 i 5 posebnog dela programa iz pravilnika).

Za SAVETNIKA za BZNR, pored svega navedenog za saradnika, dodatno se polažu i:

• Metodološki postupci pregleda i provere opreme za rad i električnih instalacija (tačka 3).
• Metodološki postupci ispitivanja uslova radne sredine (hemijske i fizičke štetnosti) (tačka 4).
• Metodološki postupci ispitivanja uslova radne sredine (biološke štetnosti) (tačka 5).

Ovo uključuje i brojne druge, specifične pravilnike koji regulišu ove oblasti, kao što su pravilnici o buci, vibracijama, optičkim zračenjima, elektromagnetnom polju, kancerogenim i mutagenim agensima, biološkim štetnostima i drugi.

Struktura i tok samog ispita

Stručni ispit se odvija tokom jednog dana i sastoji se iz nekoliko faza. Redosled može varirati, ali opšti tok je sledeći:

Faza 1: Opšti deo ispita

Kandidati prolaze kroz dva (ili tri) odvojena ispitna bloka u različitim učionicama.

• Prvi blok (Sistem BZNR, Ustav, Krivični zakon): Obično se izvlače kombinacije od tri pitanja iz kutije. Ispitivači su prema iskustvima korektni, ali traže da se pokaže razumevanje suštine. Nije neophodno recitovati tačne članove, već objasniti pojam i implikacije.
• Drugi blok (Zakon o radu, zdravstveno i penzijsko osiguranje): Često ispitivač postavlja pitanja iz glave, prilagođavajući ih iskustvu kandidata. Ključno je pričati i pokazati širinu znanja. Tipična pitanja: skraćeno radno vreme, vrste penzija, kolektivni ugovori, povreda na radu.

Faza 2: Pismeni deo - Izrada akta o proceni rizika

Kandidat dobija nasumično odabrano radno mesto (npr. vozač buldožera, pekar, elektromonter, kranista, frizer, jamski rudar) i opštu listu opasnosti i štetnosti. Zadatak je u roku od oko 2 sata napisati akt procene rizika za to radno mesto.

Važni saveti:

• Dobijate sve potrebne podatke za odabranu metodu procene (npr. Kinney metoda), tako da brojke ne morate učiti napamet.
• Niko ne nadgleda tok pisanja, što omogućuje da se koriste pomoćni materijali (propisi, beleške).
• Obavezno u zaključku navedite da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije. Propustiti ovaj deo može dovesti do pada ovog dela ispita.
• Pratite strukturu iz pravilnika o proceni rizika: opis posla, identifikacija opasnosti i štetnosti, procena, predlog mera, zaključak.

Faza 3: Usmeni deo - Odbrana pismenog rada i provera znanja iz procene rizika

Nakon pismenog dela, odlazite pred komisiju koja vas pita o samom postupku procene rizika. Pitanja se mogu izvlačiti ili postavljati iz glave.

Primeri pitanja: "Šta sve obuhvata procena rizika?", "Šta je radno mesto sa povećanim rizikom?", "Koje su faze u postupku procene?", "Šta je snimanje organizacije rada?", "Šta sadrži stručni nalaz?".

Faza 4: Usmeni deo - Pravilnici (Opšte i posebne mere BZNR)

Ovo je za mnoge najzahtevniji deo. Ispitivač (često strožiji) postavlja pitanja iz pravilnika navedenih u drugoj tački posebnog dela. Pitanja mogu biti izvučena ili postavljena iz glave, sa brojnim podpitanjima kako bi se proverilo dubinsko razumevanje.

Primeri čestih pitanja:

• Iz pravilnika o obezbeđivanju oznaka: Vrste znakova, njihova namena, obaveze postavljanja.
• Iz pravilnika o prvoj pomoći: Šta mora da sadrži prostorija za prvu pomoć, rokovi obuke zaposlenih.
• Iz pravilnika o radu mladih: Koje poslove mladi ne smeju da obavljaju.
• Iz pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova: Obaveze koordinatora, zaštita od pada sa visine, zaštita otvora, dokumentacija za skele.
• Iz pravilnika o bezbednosti mašina: Šta su zaštitnici, šta sadrži uputstvo za upotrebu.
• Iz pravilnika o ručnom nošenju tereta: Šta je kumulativna masa, dozvoljene mase za žene i muškarce.
• Pitanja o graničnim vrednostima izloženosti za buku, vibracije, hemikalije (traže se referentne vrednosti i mere zaštite).

Savet: Ispitivači najviše cene ako razumete suštinu propisa i možete je primeniti. Umesto suvog bubanja, pokušajte da shvatite cilj i logiku svakog pravilnika.

Najčešća pitanja i nedoumice kandidata

1. Da li se mora učiti napamet?

Ne. Ispitivači uglavnom ne traže da se propisi recituju od reči do reči. Bitno je pokazati razumevanje pojma, svrhe i primene. Naravno, za neke kĺjučne definicije, granične vrednosti ili liste (npr. poslovi zabranjeni mladima) potrebno je znati preciznije.

2. Kako izgledaju ispitivači? Da li su striktni?

Prema brojnim iskustvima, većina ispitivača je korektna i spremna da pomogne. Ako vidite da znate osnovu, često će vas navoditi pitanjima ka tačnom odgovoru. Postoje izuzeci, gde neki ispitivači postavljaju više podpitanja i traže dublje znanje. Generalno, ako pokažete da ste se trudili i da razumete materiju, šanse za prolaz su velike.

3. Koliko dugo se čeka na termin od prijave?

Rok od prijave do poziva na ispit je do tri meseca. U praksi, termin se često dobija za 1-2 meseca. Ispiti se obično organizuju krajem meseca (vikadima oko 25.-30