Realnost Pravničkog Poziva u Srbiji: Između Očekivanja i Surove Svakodnevice

Diploma pravnog fakulteta dugo se smatrala garantom stabilne karijere i pristojnog života. Međutim, realnost sa kojom se suočavaju mnogi mladi pravnici u Srbiji je daleko od te idealizovane slike. Razgovori, iskustva i anonimni komentari sa foruma otkrivaju jednu potpuno drugačiju priču - priču o prezasićenom tržištu, mizernim platama, izrabljivanju i teškom pronalasku bilo kakvog posla u struci.

Prezasićenost Tržišta: „Listam stalno oglase, razne, u dvesta oglasa jedva pet-šest za pravnika“

Jedan od najvećih problema je ogroman broj diplomiranih pravnika koji godišnje izađe sa državnih i sve brojnijih privatnih fakulteta. Kao što jedan korisnik primećuje, od stotinak oglasa za posao, svega nekoliko je namenjeno pravniku. Ovakva hiperprodukcija direktno utiče na ponudu i potražnju, obarajući vrednost diplome i dovodеći do toga da se za isti posao bore desetine, pa i stotine kandidata. „Nema oglasa za pravnika u poslednje vreme“, konstatuje drugi učesnik razgovora, oslikavajući očaj koji osećaju mnogi.

Plate: Od Ponižavajućih do Nezavidnih

Kada se pređe na pitanje finansijske naknade, slika postaje još mračnija. Diskusije otkrivaju širok spektar primanja, koja su često alarmantno niska s obzirom na dužinu i kompleksnost studija:

• Pripravnici i početnici: Najteža situacija je na početku karijere. Ispovesti o radu za 30.000 do 40.000 dinara su česte. „Radila sam četiri meseca u struci za 30k... i dala otkaz jer nisam, naravno, mogla da pokrijem troškove“, kaže jedna koleginica. Priprema za pravosudni ispit često se odvija kroz volontiranje ili rad za minimalac, što je neodrživo za one koji nemaju porodičnu finansijsku podršku.
• Javni sektor: Plate u državnim organima, sudovima, opštinama i pravobranilaštvima nisu naročito bolje. Jedan zaposleni u državnom organu sa savetničkim zvanjem i 8 godina staža navodi da radi za „malo više od 60.000“ osnovne plate. U sudovima su početne plate saradnika nešto više, kreću se od oko 65.000 do 90.000 dinara, ali napredovanje je sporo i često uslovljeno faktorima koji nemaju veze sa stručnošću.
• Notari i Javni Izvršitelji: Ove profesije su posebno istaknute kao primer loših poslodavaca. Ponude za pravnike sa položenim pravosudnim ispitom od 35.000 do 50.000 dinara nisu retkost, uz zahteve za prekovremenim radom, radom vikendom i strogoj kontroli. „Sve je pod kamerama... za tu platu rade svi tamo“, opisuje se atmosfera. Iako su sami notari i izvršitelji finansijski veoma uspešni, plate zaposlenih pravnika su katastrofalne, što mnogi doživljavaju kao izdaju i poniženje od strane sopstvenih kolega.
• Privreda i Korporacije: Ovo se često navodi kao bolja opcija. Medjutim, i tu su početne plate često niske (45.000-60.000), a zahtevi veliki. Praktično se očekuje da pravnik bude stručnjak za sve oblasti - od radnih odnosa i ugovora do krivičnog i poreskog prava. Tek u velikim, pre svega stranim kompanijama i IT sektoru, plate mogu da dostignu 2000-2500 evra za iskusnije pravnikе, ali to su izuzeci koji zahtevaju odličan engleski i specijalizaciju.
• Advokatura: Ovo je zaseban svet. Dok uspešni advokati sa ustaljenom klijentelom i specijalizacijom (npr. za privredno pravo) zarađuju izuzetno dobro, početak je izuzetno težak i skup. Samostalno otvaranje kancelarije zahteva značajna početna ulaganja (do 10.000 evra za upisninu, ispite, prostor, pausal), a period dok se ne oformi baza klijenata može trajati godinama. „Prva godina je sigurno takva... i moja drugarica je advokat i ok joj ide, ali da je teško biti mlad advokat, teško je“, ističe jedan korisnik.

„Zašto se ne pomučiš malo?“: Stigmatizacija i Neprazumevanje

Osim finansijskih teškoća, mladi pravnici se suočavaju i sa društvenom stigmatizacijom. Komentari poput „a zašto se ne pomučiš malo, 2 godine pa ipak odradiš pripravnički?“ ili „zašto tako lako odustaješ od onoga za što si školovala?“ ignorisu surovu ekonomsku realnost. Za mnoge, odraditi pripravnički za platu ispod minimalca, uz pomoć roditelja, nije izbor več privilegija koju ne mogu da priušte. „Za mene je izgleda profesija pravnika luksuz koji ne mogu da priuštim“, konstatuje jedna osoba, što je tužan komentar o stanju jedne celokupne profesije.

Veza i „Čiji Si“: Ključ za Ulazak u Sistem

Gotovo svi sagovornici ističu da je za zaposlenje u javnom sektoru, sudstvu ili tužilaštvu neophodna jaka veza. „Neki ok posao za pravnika samo ako ti je mama, tata advokat, jači sudija, tužilac... Verovati da ćeš uspeti a da nemaš dobru zaleđinu je mnogo naivno“, kaže jedna ispoved. Volontiranje u sudu može biti prvi korak, ali prelazak u redovan radni odnos bez podrške „odozgo“ je gotovo nemoguć. Ovakav sistem favorizuje neznanje i pokornost nad kompetencijom, što dodatno degradira struku i ogorčuje one koji su se školovali.

Prekvalifikacija i Bekstvo iz Struke: IT kao Novi San

S obzirom na tako mračnu sliku, sasvim je razumljivo što se prekvalifikacija, posebno u IT sektor, nameće kao primamljiva alternativa. „Ako imaš klikera za IT, prekvalifikuj se dok si još mlad“, savetuje jedan korisnik. Iako i tu postoje izazovi (potreban je fakultet ili ozbiljni kursevi, a tržište postaje sve konkurentnije), percepcija je da su plate, uslovi rada i mogućnost napredovanja neuporedivo bolji nego u pravnoj struci. „Mnogi koji se ne snadju u pravu, snadju se u raznim drugim profesijama“, primećuje neko drugi. Osim IT-ja, pravnici prelaze u marketing, menadžment ljudskih resursa, konsalting, a neki razmišljaju i o potpunom napuštanju zemlje.

Tehnički Pregledi: Vrhunac Degradacije?

Posebno mesto u narativima zauzima rad pravnika na tehničkim pregledima vozila. Opisan je kao jedan od najgorih i najiscrpljujućih poslova za diplomiranog pravnika. Obuhvata korišćenje specijalizovanih softvera, rad na kasi, vođenje pazarа, slanje mejlova, čak i fizičke poslove, uz konstantan stres i odgovornost, a sve to za platu koja retko prelazi 70.000 dinara. „Zamislite situaciju da radite kao saradnik u sudu, a uz to radite i posao zapisničara i referenta u pisarnici - e tako je na tehničkom pregledu“, poredi jedna osoba. Ovakav posao doživljava se kao potpuno odstupanje od pravničke delatnosti i simbol kako je struka izgubila prestiž.

Da Li Ima Nade? Traganje za Rešenjima

Uz sve probleme, postoje i glasovi koji traže rešenja ili bar delimične izlaze:

1. Specijalizacija i Usavršavanje: Usmeravanje ka specijalnim, traženim oblastima kao što su poresko pravo, pravo intelektualne svojine, zaštita podataka o ličnosti (GDPR) ili rad za strane kompanije. Ovo zahteva dodatno učenje i znanje jezika, ali može otvoriti vrata bolje plaćenim poslovima.
2. Kombinovanje Poslova i Preduzetništvo: Neki pravnici, radeći u struci, paralelno pokreću sopstveni biznis van nje, stvarajući tako finansijsku sigurnost koju im sam pravnički posao ne pruža.
3. Kolektivno Delovanje i Podrška Iako slabo izraženo u praksi, postoji svest da bi bojkot loše plaćenih poslodavaca (notara, izvršitelja) i medjusobna podrška mogle da podignu cenu pravnog rada. „Trebalo bi sve te poslove bojkotovati i raditi van struke, pa bi morali da dignu cenu rada“, predlaže jedan korisnik.
4. Promena Percepcije: Važno je napustiti iluziju da je diploma sama po sebi garancija uspeha. Potrebno je biti fleksibilan, spreman na učenje novih veština i spremniji da se takmiči na globalnom, a ne samo lokalnom tržištu.

Zaključak: Profesija na Raskršću

Pravnička profesija u Srbiji je na teškom iskušenju. Ona se suočava sa krizom identiteta, izazvanom prezasićenošću tržišta, sistemom koji favorizuje veze a ne znanje, i ekonomskim okolnostima koje pravnike tretiraju kao jeftinu radnu snagu. Dok neki, zahvaljujući porodičnoj podršci, specijalizaciji ili sreći, uspevaju da izgrade zadovoljavajuću karijeru, velika većina se muči sa neizvesnošću, finansijskim problemima i osećajem propuštenih prilika.

Budućnost ove struke zavisiće od više faktora: od regulisanja broja studenata na fakultetima, preko poboľjšanja uslova rada kod notara i izvršitelja, pa do šire društvene promene koja će ponovo početi da vrednuje znanje, stručnost i pošten rad. Do tada, za mnoge mlade ljude sa diplomom pravnog fakulteta, put ka stabilnosti i prosperitetu će verovatno voditi van klasičnih pravničkih staza, što predstavlja ne samo njihov lični, već i društveni gubitak od neprocenjive vrednosti.