Sve što treba da znaš o upisu i studiranju arhitekture

Ako razmišljaš da studiraš arhitekturu, verovatno si suočen sa brojnim pitanjima i nedoumicama. Kako izgleda prijemni za arhitekturu? Koliko je teško položiti prijemni? Kako se najbolje pripremiti za prijemni? Kakve su pripreme za arhitekturu i koliko traju? I najvažnije - kakve su šanse za posao nakon završenog fakulteta? Ovaj članak će pokušati da pruži odgovore na sva ova pitanja, na osnovu iskustava brojnih studenata i diplomiranih arhitekata.

Prijemni ispit - Prva i najveća prepreka

Prijemni ispit na arhitektonskom fakultetu je poznat kao jedan od najzahtevnijih. Konkurencija je velika, a broj mesta ograničen, posebno na budžetu. Da bi se položio prijemni, potrebno je ozbiljno i planski pristupiti pripremama za prijemni.

Tokom godina, format prijemnog za arhitekturu se menjao. Ranije je glavni deo ispita činilo slobodoručno crtanje, gde su se kandidati suočavali sa zadacima poput crtanja objekata iz perspektive, kompozicija ili, kao u jednom zabeleženom slučaju, crtanja poznatog logotipa iz pamćenja. Danas se prijemni često sastoji iz testova koji procenjuju različite sposobnosti:

• Shvatanje prostora i prostorne odnose
• Logičko zaključivanje i matematičko-prostornu logiku
• Razumevanje i pretstavljanje oblika u prostoru
• Opštu kulturu i istoriju umetnosti (mada se ovo razlikuje od fakulteta do fakulteta)

Ključna stvar je da se informišeš o aktuelnim zahtevima na fakultetu koji te zanima, jer se programi i kriterijumi mogu menjati iz godine u godinu.

Pripreme za prijemni - Put do uspeha

Gotovo svi koji su uspešno polagali prijemni ističu da su pripreme za prijemni bile ključne. Pripreme za arhitekturu obično traju najmanje godinu dana, a mnogi kandidati kreću sa radom već u četvrtom razredu srednje škole.

Postoje dve osnovne opcije za pripremu za polaganje prijemnog:

1. Privatni časovi i specijalizovani kursevi: Ovo podrazumeva rad u manjim grupama kod iskusnih pripremača, koji često angažuju ceo tim stručnjaka - arhitekte, matematičare, likovne umetnike. Ove pripreme su obično skupe, ali pružaju individualniji pristup i detaljnije vođenje kroz gradivo.
2. Pripreme na samom fakultetu: Ove pripreme su često jeftinije i omogućavaju ti da se upoznaš sa fakultetom, profesorima i asistentima. Međutim, rad se obično odvija u velikim grupama, pa je pažnja posvećena pojedincu manja. Velika prednost je što možeš da saznaš šta se na fakultetu trenutno radi i na šta se možeš očekivati.

Mnogi savetuju da, bez obzira na izbor mesta za pripremu, pokušaš da budeš u toku sa onim što se dešava na samom fakultetu. Ponekad se dešava da se na prijemnom pojave zadaci koji su se vežbali tokom fakultetskih priprema, što daje prednost kandidatima koji su ih pohađali.

Ulaganje u pripreme za arhitekturu nije samo finansijsko, već i vremensko. Očekuje se da ćeš pored redovnog pohađanja časova, dosta vremena provesti i kod kuće vežbajući crtanje i rešavajući zadatke. Uspeh na prijemnom zahteva posvećenost i upornost.

Studiranje arhitekture - Više od učenja

Kada uspešno položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se novi, zahtevan, ali i izuzetno kreativan period. Studiranje arhitekture se često opisuje kao životni stil, a ne samo obrazovni proces.

Za razliku od mnogih drugih fakulteta, arhitektura ne podrazumeva samo učenje i polaganje ispita. Studije su bazirane na projektnom radu, što znači da ćeš veliki deo vremena provesti radeći na studijskim projektatima, crtajući, praveći makete i modele. Ovo zahteva konstantan rad tokom cele godine, a ne samo u ispitnim rokovima.

Fakultet je vremenski zahtevan. Česti su dugi dani provedeni u ateljeima, a neprospavane noći su deo studentskog folklora. Međutim, oni koji istinski vole arhitekturu ističu da uživaju u ovom kreativnom procesu i da im rad na projektima donosi ogromno zadovoljstvo.

Finansijski, studiranje arhitekture može biti skupo. Pored školarine za samofinansirajuće studente, koji plaćaju značajne iznose, postoje i stalni troškovi materijala za crtanje, štampanje velikih formata i izrade maketa. Ovo je nešto što treba uzeti u obzir prilikom donošenja odluke.

Šanse za zapošljavanje - Realnost tržišta rada

Jedno od najkritičnijih pitanja za svakog ko razmišlja da studira arhitekturu je perspektiva zapošljavanja. Iskustva diplomiranih arhitekata su podeljena i u velikoj meri zavise od lokacije i lične inicijative.

U Srbiji je tržište rada za arhitekte veoma zahtevno. Poznat je podatak da je arhitektura neko vreme bila na listi najmanje traženih struka. Početne plate u arhitektonskim biroima mogu biti niske, a konkurencija velika. Mnogi diplomirani arhitekti prijavljuju da im je trebalo mesecima, pa čak i godinama, da pronađu stalni posao u struci. Česta je pojava rada preko veze ili preporuke.

Međutim, nije sve tako crno. Postoje i pozitivni primeri. Oni koji su spremni na dodatno usavršavanje, učenje novih programa (kao što su AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max) i koji pokažu inicijativu, mogu pronaći dobre poslove. Rad u inostranstvu se često navodi kao mnogo bolja opcija, sa većim platama i boljim uslovima rada. Zemlje poput Austrije, Nemačke ili skandinavskih zemalja imaju veću potražnju za arhitektama i cenjenije ih plaćaju.

Ono što je važno napomenuti je da fakultet ne garantuje posao, ali pruža znanje i veštine. Konačan uspeh u karijeri često zavisi od lične istrajnosti, kontakata, sticanja prakse tokom studija i spremnosti na kontinuirano učenje i prilagođavanje tržištu.

Da li imam dovoljno talenta?

Ovo pitanje muči mnoge. Talent je svakako bitan, ali nije jedini faktor. Na prijemnom za arhitekturu se procenjuje određeni skup sposobnosti, ali mnoge od njih se mogu razviti kroz vežbu. Ako imaš osnovnu kreativnost, smisao za prostor i volju da učiš i napreduješ, postoji velika šansa da možeš uspešno da studiraš arhitekturu.

Čak i ako nisi posebno jak/ja u matematici, ne treba da te to obeshrabri. Matematika na arhitekturi nije kao u srednjoj školi. Radi se pre svega o geometriji, prostornoj logici i razumevanju proporcija, što se može vežbati. Suštinska ljubav prema arhitekturi i dizajnu je mnogo važnija od savršenog crteža ili brzog računa.

Zaključak

Odluka da se studira arhitekturu ne bi trebalo da se donese olako. To je put koji zahteva ogromnu posvećenost, vreme, novac i strpljenje, kako tokom priprema za prijemni, tako i tokom samih studija i traganja za poslom.

Ipak, za one koji istinski vole ovu struku, koji sanjaju o stvaranju prostora i koji su spremni na izazove, studiranje arhitekture može biti neprocenjivo iskustvo koje oblikuje ne samo profesionalni, već i lični identitet. Ako osećaš da je to tvoj put, budi uporan/na, temeljno se pripremi za polaganje prijemnog i veruj u svoje snage. Sreća zaista prati hrabre.

Bez obzira na sve prepreke, oni koji gore za arhitekturom često kažu da ne bi birali ništa drugo. Kreativnost, mogućnost da se ostavi trajan pečat u okruženju i osećaj kada se zamisao pretvori u stvarnost - to su vrednosti koje nadmašuju sve poteškoće.